Znate li koji je najjeftiniji način da odete na odmor? (drugi deo)

Zdravo!

Pre par nedelja napisala sam prvi post na temu planiranja godišnjeg odmora koji je za cilj imao da vam predstavi opcije koje možete koristiti kako biste pronašli povoljan smeštaj na željenim destinacijama (pronađite post na ovom linku). U drugom postu na ovu temu pričam vam o avionskom prevozu predstavljajući vam sajtove na kojima možete pretraživati jeftine opcije kao i ponude letova sa aerodroma koje se nalaze u blizini (Budimpešta, Beograd, Niš, Temišvar). Dobra informisanost o mogućnostima povoljnog prevoza može biti od značajne pomoći u planiranju odmora (pogotovo dok ste u fazi u kojoj nemate kristalno jasnu ideju na koju destinaciju biste želeli da idete), zato se nadam da će vam današnje preporuke biti od koristi.

Krenimo prvo sa pričom o ponudama letova sa aerodroma koje imamo u blizini. Što se aerodroma u Beogradu tiče, u prvom planu se svakako nalazi Air Serbia (o destinacijama na koje lete i prednostima i manama letenja sa njima sam već pisala u ovom postu. Opcije koje nam nudi ovaj prevoznik su raznolike, međutim obzirom da se radi o standardnom a ne niskotarifnom avio prevozniku letovi generalno ne koštaju malo. Ipak, ono što možda ne znate jeste da svakog vikenda Air Serbia ima akcije tokom kojih letove za određene gradove nudi po sniženoj ceni. Ponuda sniženih letova se menja iz vikenda u vikend, tako da je od krucijalnog značaja pratiti njihov sajt . Kako biste imali ideju o redu veličine sniženja tokom vikend akcija, reći ću vam da sam pre par nedelja povratnu kartu na relaciji Beograd – Milano umesto standardnih 160eur platila 120eur.

Druga povoljnost beogradskog aerodroma je prisustvo mađarske low cost kompanije Wizz Air (https://wizzair.com/ ) koja osim nekoliko francuskih i nemačkih gradova (koji ne moraju biti nužno letnje destinacije) nudi i prevoz na Kipar i Maltu. Letovi Wizz Air-a su ograničavajući po pitanju prtljaga – jeftine karte se nude ukoliko imate samo mali prtljag koji možete uneti u kabinu, no ako niste zavisni od broja modnih kombinacija koje ćete prošetati na letovanju oni mogu biti dobra opcija. Preporučujem vam da počnete sa gledanjem cena karata dok je još relativno rano i takođe razmislite o opcijama letovanja u junu ili septembru. Lutajući sajtom Wizz Air-a za potrebu pisanja ovog posta, videla sam da, na primer, junski letovi za Maltu imaju vrlo prihvatljive cene (malo više od 100eur).

Svoje mesto pod Suncem sve uspešnije nalazi i aerodrom u Nišu. Razlog za to je činjenica da sa njega lete čak dve niskotarifne kompanije: Wizz Air i Ryanair. Oni omogućavaju prevoz do Bazela, Malmea, Dortmunda, Berlina, Bratislave, Dizeldorfa, Milana, Ajndhovena i Memingena. Cene ovih letova su zaista povoljne i mogu da vam otplate čak i povratnu autobusku kartu do Niša ukoliko vam ovaj aerodrom baš i nije najbliži. Primera radi, povratni letovi za Bratislavu u julu mogu da se nađu po ceni od 27eur (ukoliko vas Bratislava ne inspiriše mnogo, setite se da je Beč vrlo blizu), a u Milano (koji u blizini ima jezero Komo o čijoj lepoti svedoči činjenica da na njemu letuju poznate holivudske zvezde, a i more je na 2-3 sata udaljenosti) možete ići za 31eur.

Ukoliko ste iz Vojvodine, dva aerodroma koje biste takođe trebali da uzmete u obzir su aerodrom u Temišvaru i aerodrom u Budimpešti. Temišvarski aerodrom nalazi se na oko 150km od Novog Sada i iako trenutno nema jeftinog direktnog prevoza na relaciji Novi Sad - Temišvar, tamo bez mnogo komplikacija možete stići kolima ili možete otići do Beograda odakle ćete platiti 15eur za prevoz do ovog aerodroma u jednom pravcu. Među interesantnim destinacijama na koje možete putovati iz Temišvara izdvojila bih Bari koji se nalazi na jugu Italije i za koji povratna karta u septembru trenutno košta manje od 100 eura.

Budimpešta, iako dalja od Temišvara, poseduje ogroman aerodrom sa koga možete leteti na pregršt destinacija, a dobra strana ovog aerodroma je ta što postoje transferi iz Beograda i Novog Sada koji polaze u oba pravca po više puta dnevno. Kratko pretražujući sajt kompanije Wizz Air, videla sam da se krajem maja i početkom juna mogu naći povratne karte za Barselonu po ceni od 100-120 eur, zato požurite ukoliko na umu imate ovu špansku destinaciju. Iz Budimpešte takođe možete putovatii u Gruziju koja je jedno od retkih mesta koje je u skladu sa srpskim džepom a koja nudi zaista mnogo sadržaja (i ima čak i more ;) ). Više o Gruziji čitajte u mom prvom i drugom mojim postu od pre par meseci. Ukoliko ste raspoloženi da letujete na Azurnoj obali ili na Siciliji, iz Budimpešte možete putovati u Nicu (cena povratnog leta u junu trenutno je malo iznad 100eur) i u Kataniju (cena povratne karte u septembru trenutno kreću se od 160eur pa naviše).

Ukoliko nemate dovoljno iskustva sa kupovinom avionskih karata, ono što treba da znate jeste da njihove cene mnogo variraju i da čak i letovi koje ste dan ranije gledali po određenoj ceni već danas mogu da imaju potpuno drukčiju cenu. Takođe, cena karata u letnjem periodu je mnogo viša nego inače jer avio kompanije dobro znaju da je potražnja tada jako visoka te da će se karte prodati čak i ako koštaju više. Zato je, ukoliko hoćete da kupite karte po najoptimalnijoj ceni, potrebno pratiti trend cena. Verovatno najbolji vebsajt sa koga možete pratiti cene karata je  Skyscanner. Ovaj sajt je zgodan jer je dovoljno samo da unesete datume kada želite da putujete, početnu i krajnju destinaciju, a on će vam izbaciti sve ponuđene opcije. Ukoliko, ipak, ne znate gde želite da idete a nemate ni tačno određen period (u prevodu, želite da nađete bilo šta što deluje zanimljivo, a košta malo), imate mogućnost da kao krajnju destinaciju označite opciju „Svugde“ a za mesec u kome ćete putovati označite „mesec sa najnižim cenama“. Na ovaj način, sistem će vam izbaciti opcije o kojima možda nikada niste ni razmišljali, a mogu da budu vrlo interesantne.

Ukoliko vas zanimaju jeftini letovi za daleke destinacije ili generalno kako možete leteti što jeftinije, sajt koji takođe može da vam bude od pomoći je Rushflights. Ovaj sajt redovno izveštava o akcijskim ponudama različitih avio kompanija i vrlo često na njemu možete pronaći naslove tipa „najjeftiniji letovi za .... ikad“. Ipak, jeftini letovi vrlo često mogu biti vezani za neki tačno određen datum ili aerodrom, te iako povoljna nisu uvek i optimalna opcija. U svakom slučaju, prijava na sajt i praćenje istog ne košta ništa, a postoji mogućnost da vam ukažu na neko zaista kul i jeftino putovanje. Što bi se reklo – ne može da škodi! J

Toliko od mene ove nedelje. Nadam se da će vam navedene informacije biti od pomoći. Ukoliko i sami poznajete neke slične sajtove ili opcije za jeftino putovanje, podelite svoje znanje u komentarima ispod.

Hvala na čitanju,

Aleksandra 

Znate li koji je najjeftiniji način da odete na odmor? (prvi deo)

Dobar dan!

Razmišljajući o temi za novi post, palo mi je na pamet da sam i sama nedavno počela da razmišljam o destinacijama za godišnji odmor, te da ne bi bilo loše proćaskati malo na ovu temu, kako sa onima koji su takođe počeli svoju potragu, tako sa onima koji još nisu a imaju volje da čuju pokoji savet. Današnji post, iz tog razloga, biće prvi u seriji postova na temu godišnjeg odmora (i putovanja generalno), u kojima ne planiram da vam pričam priče o Maldivima ili Havajima (obzirom da, pobogu, živimo gde živimo) , već da dam poneki (nadam se) koristan savet kako putovati po niskoj ceni ili ideju da isprobate neki novi način organizacije putovanja za koji do sada niste znali.

Današnji post za zadatak ima da vas upozna sa nekoliko korisnih sajtova koji vam omogućavaju da svoje putovanje organizujete sami. Jasno, najlakši način je uvek odabrati turističku agenciju ili prosto otići u Crnu Goru pa uzeti smeštaj kod nekog od onih što saleću na autobuskoj/železničkoj stanici, no ako ne želite po peti put zaredom da idete na Tasos ili u Herceg Novi, evo nekoliko ideja za planiranje puta „iz fotelje“ koje je em udobno, em uz adekvatno predznanje može biti i vrlo jeftino.

1. Booking.com (https://www.booking.com/) je sajt na kome na jednostavan način možete pronaći smeštaj u skoro pa bilo kom mestu na planeti Zemlji. Tipovi smeštaja koji se najčešće nude na ovom sajtu su hotelski smeštaj i gostinske kuće. Registracija je besplatna, a čim se registrujete možete započeti svoju pretragu. Dovoljno je ukucati mesto u koje želite da idete i datume za kada vam je prenoćište potrebno i sajt će vam odmah izbaciti varijante smeštaja koje su u ponudi. Cene, jasno, variraju, no ukoliko kliknete na opciju ređanja istih po veličini, odmah ćete videti koje su to najjeftinije mogućnosti.

Inicijalna pretraga vam takođe dozvoljava da unesete i svoje detaljnije zahteve – na primer da li želite doručak uključen u cenu ili ne, da li vam je bitno da smeštaj ima privatan praking, da li vam je bitno da se nudi mogućnost besplatnog otkazivanja smeštaja, koliko zvezdica želite da vam ima smeštaj itd. Svaki ponuđen smeštaj ima svoju sekciju sa komentarima gostiju gde možete da steknete dobru ideju o tome kakvo je mesto zaista i vidite ocenu koju su bivši gosti dali hotelu koji vas zanima. Na taj način, jasno vam je, izbegavate rezervisanje smeštaja „na slepo“.

Dobre strane ovog sajta su, po mom mišljenju, činjenica da postoji aplikacija koju možete da instalirate na telefon kao i činjenica da postoji mnogo varijanti gde ne morate unapred da platite smeštaj već samo rezervišete a posle platite na licu mesta. Ove opcije su veoma korisne kada putujete bez tačne odrednice (kada sam bila u Gruziji, svakog jutra sam uz pomoć aplikacije rezervisala hotel za predstojeću noć u zavisnosti od toga u koji smo grad odlučivali da idemo) a takođe kada niste sigurni u internet metode plaćanja (iako sa sajtom booking.com nema greške).

2. Airbnb.com (https://www.airbnb.com/) je vebsajt koji vam nudi mogućnost privatnog smeštaja. Dakle, za razliku od booking.com ovo je sajt na kome pronalazite ljude koji nude smeštaj u mestu u koje želite da putujete (zamislite, znači, gorepomenute likove sa stanice iz Herceg Novog koji su se registrovali ovde, pa umesto da vas sa stanice vode da vidite sobu, vi je lepo vidite preko Interneta pa unapred odaberete). Kao i u slučaju sa booking.com, svaki ponuđeni smeštaj ima svoju sekciju sa komentarima bivših gostiju, a domaćini takođe mogu da ostave komentar svojim gostima jednom kada oni odu iz smeštaja. Na taj način, ponovo, izbegava se da idete u smeštaje o kojima nemate ama baš nikakvu ideju, ali i domaćini koji nude smeštaj uspeju da izbegnu da im dođe „makar ko“. U slučaju ovog sajta, potrebno je platiti smeštaj u momentu kada ga izaberete.

Moj utisak o razlici između airbnb.com i booking.com je taj da je airbnb.com verovatno bolja varijanta kada idete na neko relativno poznato mesto i nemate „hotelska“ očekivanja i budžet (ja sam ga, na primer, koristila u Hrvatskoj, jer nisam imala problem sa komunikacijom, jer sam imala vrlo jasnu ideju kakav tip smeštaja privatnici mogu da ponude i kakav je način života u toj zemlji), dok je u slučaju manje poznatih zemalja i mogućnosti smeštaja (kao što je u mom slučaju to bilo u Gruziji) verovatno bolje rezervisati hotel preko booking.com jer tako bar imate ideju o standardu smeštaja koji rezervišete. Kao u slučaju booking.com, registracija na airbnb.com je besplatna.

3. Bla Bla Car (https://www.blablacar.com/) je opcija za jeftin prevoz. U pitanju je veb platforma koja okuplja osobe koji nude auto prevoz i osobe kojima je prevoz potreban. Kako funkcioniše? Odete na sajt, besplatno se registrujete i ukucate dan putovanja, mesto odakle krećete i odrednicu na koju putujete. Čim to uradite, sajt vam izbaci sve one ljude koji putuju između ova dva mesta i koji vam nude mesto u svom automobilu po određenoj ceni. Cena je uvek definisana od strane osobe koja nudi prevoz, no pre nego što vozač postavi cenu sajt mu sugeriše koja je to smislena suma koju može da postavi kako bi bio „konkurentan na tržištu“. Cena je u najvećem broju slučajeva povoljnija nego ona koju nude ostali vidovi prevoza. Ja sam, na primer, putovala autom na relaciji Milano - Torino po ceni od 9eur i stizala za nekih sat i po vremena, dok regionalni voz koji putuje skoro 2 sata na istoj relaciji košta oko 12,5eur.

Prednost ovakvog načina putovanja je višestruka. Osim što ako ste putnik putujete kolima što je sigurno jednostavnije i brže nego ostalim vidovima prevoza, ukoliko ste vozač možete da otplatite dobar deo cene goriva i putarine, a pritom niste sami ukoliko treba da vozite više sati. Kao u slučaju prethodna dva sajta, o svakoj osobi možete pročitati komentare njenih prethodnih saputnika, te na taj način izbegavate da sedate u kola sa nesigurnim ili lošim vozačima, a ukoliko ste vozač imate jasnu ideju ko seda u auto sa vama. Jedini „zadatak“ koji imate kao saputnik u automobilu jeste da ćaskate sa ostalima – upravo zbog toga se i naziva Bla Bla Car. Na osnovu toga koliko ste „zanimljiv“ saputnik, dobijate komentar od ljudi koji su sa vama putovali, a taj komentar je vidljiv kada poželite da rezervišete Bla Bla Car u budućnosti.

4. Couchsurfing (https://www.couchsurfing.com/) je sajt koji vam omogućava besplatno prenoćište u mestu u koji želite da putujete. Ideja ovog sajta, ukoliko je već niste shvatili iz naziva, je „surf po kaučima“, te on okuplja osobe koje nude besplatno prenoćište u svojim kućama i osobe koji isti traže. Jasno, ovo je opcija koja je prvenstveno odgovarajuća mladim osobama koje žele da putuju a nemaju mnogo novca, no svako ko ima dovoljno slobodan duh može biti učesnik u ovom procesu. Registracija na sajtu je besplatna i zahteva da navedete grad u kome živite. U momentu kada ukucate ime bilo koje destinacije na koju želite da putujete, otvoriće vam se niz profila osoba koje nude prenoćište, a sajt vam takođe nudi mogućnost upoznavanja ljudi koji se trenutno nalaze u gradu u koji ste doputovali.  Ukoliko ukucate ime svog grada, sajt će vam ponuditi listu ljudi koji uskoro u njega dolaze kao i datume kada planiraju da odsednu u njemu. O svakoj osobi možete pročitati koji su njeni interesi, jezici koje govori itd, a postoji i sekcija sa komentarima koje su ostavili oni koji su je upoznali, bilo kao njeni domaćini, bilo kao njeni gosti.

Ovo je jedini sajt koji do sada nisam isprobala, no poznajem mnogo ljudi koji jesu i koji garantuju da je u pitanju veoma jeftin i iznad svega siguran način putovanja. Pa, ko voli nek' izvoli! J

Iako znam da postoji gomila ljudi koja već poznaje sve navedene sajtove, isto tako znam da u Srbiji sigurno postoji jako puno onih koja za njih ne zna, ili barem ne zna za sve navedene. Mi sa Balkana generalno imamo tu prenaglašenu crtu ponosa koja se uglavnom manifestuje rečenicom „Ili imam para da putujem k'o svet ili nemam pa ostajem kod kuće“, no znajući kakvo nam je materijalno stanje na ovaj način rizikujemo da ne odemo nikad nigde. Zato smatram da, ukoliko već niste, krenete sa proširivanjem vidika i pronađete mogućnost da sebi bar nešto priuštite. Nadam se da će ovaj tekst brem donekle uticati na vas, bilo što se tiče samog načina putovanja, bilo što se tiče preispitivanja da li je bolje putovati jednom kada budete imali puno para ili početi već sad sa malo para koje imate. Setite se da vreme prolazi, a lepih destinacija je više nego što možete da zamislite! J

Prijatan dan,

Aleksandra

Letenje sa Air Serbia – prednosti i mane

Dobrodošli u novi post i unapred vam se zahvaljujem na čitanju.

Iako ideja ovog bloga nije da priča samo o putovanjima, igrom slučaja će i treći post biti na ovu temu. Ovoga puta, ipak, neću govoriti ni o jednoj destinaciji, već o avio prevozniku Air Serbia (Er Srbija). Smatram da tekst može biti od koristi svima, a pogotovo onima koji nemaju ili nemaju značajna iskustva u putovanju avionom. Upravo takvima, čini mi se, može delovati da su ukoliko treba da putuju u neku evropsku ili svetsku destinaciju „predodređeni“ da krenu iz Beograda Er Srbijom. Čitajući tekst do kraja, trebalo bi da postane jasno da to apsolutno ne mora da bude tako (samo je potrebno uložiti malo više truda). No, ipak, osvrnimo se sada na Er Srbiju i na moje mišljenje o prednostima i manama putovanja našim prevoznikom.

Krenimo sa nekoliko opštih informacija. Er Srbija je srpska avio kompanija koji postoji od 2013 od kada su u strateškom partnerstvu sa Etihad Airways. Smatrana je naslednikom nekadašnjeg Jat Airways. Danas Er Srbija nudi direktne letove za velik broj  evropskih i svetskih destinacija: Abu Dabija, Amsterdama, Atine, Banja Luke, Beča, Bejruta, Beograda, Berlina, Brisela, Bikurešta, Ciriha, Dizeldorfa, Dubrovnika, Frankfurta, Hamburga, Istanbula, Kopenhagena, Larnake, Londona, Ljubljane, Malte, Milana, Moskve, Njujorka, Ohrida, Pariza, Podgorice, Praga, Pule, Rima, Sankt Peterburga, Sarajeva, Skoplja, Sofije, Soluna, Splita, Stokholma, Štutgarta, Tel Aviva, Tirane, Tivta, Zagreba. Moglo bi vas zanimati i koliko ljudi godišnje putuje Er Srbijom: Sredinom decembra ove godine u avion je ušao 2.550.000. putnik u 2016. godini i time je oboren rekord iz 2015. Biznis, dakle, cveta, ljudi se sve više odlučuju za putovanja avionom, a očigledno sve više i za našeg avio prevoznika.

Da li je optimalno leteti Er Srbijom? Pri odgovoru na ovo pitanje mogli bismo biti pristrasni – jer standardna logika kaže da je to domaća kompanija (ok, u nekom procentu arapska, ali smatrajmo je domaćom) te da je bolje davati pare našima nego tamo nekima. To sve zvuči lepo dok pojam „naša kompanija“ ne dođe u konflikt sa „moj džep“ pa tu dobar deo patriotizma potone. Dakle, krećemo da pričamo o negativnoj strani Er Srbije a to je po mom mišljenju cena. Navešću nekoliko primera kako bi postalo jasno o čemu pričam: Zamislimo da kupujemo 3 povratne karte (Beograd – Milano, Beograd – Moskva, Beograd – Dizeldorf) za period 22/02/2017 – 01/03/2017 (oba datuma padaju sredom, što je namerno izabrano kako bi se isključile relativno više cene karata vikendom). Za svaku od navedenih karata, navela sam tri moguće opcije za kupovinu, koristeći vebsajtove skyscanner.com i airserbia.com:

Putovanje 1: Beograd – Milano

• Opcija 1: Najniža cena povratne karte je 125eur – toliko Alitalia traži da bi vas sa presedanjem u Rimu u oba pravca dovezla do Milana i nazad; Trajanje puta u jednom pravcu je oko 4h i cena prtljaga (max 23kg) je uključena.
•  Opcija 2: Cena koju nudi Er Srbija za direktan let koji traje oko 1h 40min je 154eur (uračunat prtljag od max 23kg).
• Opcija 3: Treća varijanta je putovati za Milano sa niškog aerodroma sa kompanijom Ryanair za 35eur – u ovom slučaju važno je napomenuti da letovi ne postoje za gore navedene datume, te je ovo cena za period 21/02/2017 – 28/02/2017 i to je cena bez prtljaga; ukoliko želite dodati prtljag od 20kg platićete cenu od 78eur

Putovanje 2: Beograd – Moskva

• Opcija 1: Najoptimalinija ponuda kompanije koja nije Er Srbija jeste ponuda kompanije Alitalia (164eur) koja nudi presedanje u Rimu u oba pravca; Trajanje puta u jednom pravcu varira između 6h 30min i 7h; Prtljag od 23kg je uračunat u cenu.
• Opcija 2: Cena koju nudi Er Srbija za direktan let koji traje oko 2h 50min je 278eur. Dozvoljen prtljag koji je dozvoljen ukoliko ekonomskom (standardnom) klasom putujete za Moskvu jesu 2 torbe od po 23kg.
• Opcija 3: Umesto Beograda mogli biste leteti iz Budimpešte po ceni od 147eur bez prtljaga (ili 207eur sa prtljagom od 23kg) – prevoznik je Wizz Air, a dužina leta je slična onoj iz Beograda.

Putovanje 3: Beograd – Dizeldorf

•    Opcija 1:Najnižu cenu ponovo nudi Alitalia (151eur) i ponovo je uključeno presedanje u Rimu u oba pravca; Na taj način put iz Beograda u Dizeldorf traje 9h 55min, a povratak 7h 35min. Dozvoljen prtlag je 23kg.
•    Opcija 2: Cena koju nudi Er Srbija za direktan let koji traje oko 2h 10min je 197eur. Dozvoljen prtljag, kao u slučaju Milana, iznosi 23kg.
•   Opcija 3: I u ovom slučaju umesto Beograda možete izabrati Niš – cena koju nudi Ryanair za datume 23/02/2017 – 02/03/2017 (ne postoje letovi za datume koje sam prvo tražila) je 36eur bez prtljaga, a sa prtljagom od 20kg cena je 80eur.

Verujem da ste na ovom primeru već uvideli da cena Er Srbije jeste visoka u odnosu npr. na kompaniju Alitalia ili na low cost kompanije Ryanair i Wizz Air no da postoje neke očigledne vrline – sva 3 leta iz Beograda su direktna, nema presedanja na drugim aerodromima i put samim tim traje mnogo kraće nego u slučaju drugih kompanija. Postoje i druge pozitivne strane Er Srbije – pod brojem jedan sigurno je činjenica da mnogi od nas nemaju iskustva u putu avionom a na engleskom se sporazumevamo slabo, tako da je najlakša varijanta ići sa našima – em što pričaju srpski, em što je prtljag automatski uključen u cenu karte, em što (u većini slučajeva) ne zahtevaju onlajn ček in, što znači dođeš lepo na beogradski aerodrom, pružiš pasoš, predaš kofer i miran si. U Nišu, sa druge strane, moraš da razmišljaš o ček in-u i dodavanju prtljaga, a važno je pomenuti da ukoliko živiš severnije od Beograda, Niš i nije baš najjednostavnija opcija. Slična komplikacija nastaje ukoliko treba ići za Budimpeštu sa juga Srbije – razlika u ceni avionske karte ima smisla samo ako se ide bez velikog prtljaga, odnosno samo sa onim što možemo uneti sa sobom u kabinu. Bitna je takođe činjenica da Er Srbija ima poslovnice širom Srbije, što znači da ako nismo sigurni u kupovinu karte preko interneta uvek možemo da odemo tamo i kupimo kartu (pažnja: karta kupljena u poslovnici često je skuplja od karte koja se kupi preko interneta). Što se low cost letova tiče (u gornjim primerima navedene su kompanije Wizz Air i Ryanair), morate imati u vidu da može da se desi da letovi u danima kada vi želite da putujete ne postoje, a to može biti prepreka ukoliko se ide na poslovna ili bilo koja druga datumom ograničena putovanja. Na kraju krajeva (ovo je daleko najirelevantniji razlog koji ide u prilog našem prevozniku) – Er Srbija (kao i Alitalia) nude vam besplatan obrok u avionu (svesna sam da je korišćenje izraza besplatno u ovom kontekstu dosta ambiciozno), dok u low cost kompanijama morate da platite ukoliko želite nešto da jedete/pijete. Jasno je da ćete na low cost letu taj obrok platiti mnogo manje nego što je razlika u ceni karte, no meni se ideja da mi tokom leta ponude nešto što ne moram da platim uvek dopada.

Toliko o tome. Nadam se da će ovaj post nekom pomoći da na pravi način izabere avio prevoznika. Ukoliko imate bilo kakav komentar, sugestiju, primer vezano za moj tekst, komentarišite ili mi pišite.

Do sledećeg čitanja ostavljam vam par slika sa leta Er Srbijom:

Posluženje na letu Beograd - Milano (osim knjige koja je moja :) )

Časopis Er Srbije Elevate sadrži članke napisane na srpskom i engleskom jeziku

Časopis Elevate u velikoj meri promoviše srpsku kulturu, običaje i destinacije 1

Najava filma "Zona Zamfirova" u časopisu Elevate

Gruzija - neočekivana i nezaboravna (2.deo)

Dobrodošli u drugi deo priče o Gruziji. Prvi post završen je u Chiaturi u koju smo otišli da bismo obišli stub Katskhi. Iste večeri nakon obilaska stuba, uzeli smo taksi i krenuli za Gori. U pitanju je grad u kome je rođen Staljin i tamo smo nameravali da posetimo njemu posvećen muzej, zatim tvrđavu iznad grada, kao i Uplistsikhe – “grad u kamenu” nalik na kompleks pećina koji se nalazi u blizini Gorija. Odseli smo u jednoj simpatičnoj gostinskoj kući gde je domaćica bila toliko ljubazna (i govorila je engleski) da nas po zimi sačeka ispred kuće u 22h kada smo stigli, a potom i odveze do restorana u centru grada koji je bio jedini koji je u tom trenutku nudio večeru. Kasnije smo saznali da smo bili njeni prvi gosti i da je prvi put oglasila izdavanje soba turistima na sajtu Booking.com samo dan pre nego što smo mi izvršili rezervaciju. Jutro potom proveli smo u obilasku Staljinovog muzeja – imali smo vodiča koji nam je na engleskom pružio vrlo detaljan i zanimljiv opis Staljinovog ranog života, ali i njegove političke angažovanosti. Osim muzeja sa najrazličitijim fotografijama iz Staljinovog života i poklonima koje je u toku svoje političke karijere primao od brojnih državnika, kompleks sadrži i kuću u kojoj je rođen, kao i vagon kojim je putovao na daleke destinacije. Tokom obilaska muzeja čuli smo neke podatke koji su malo poznati - na primer da je Staljin učio za sveštenika (po želji svoje majke koja ga je želela spasiti od sirotinje), činjenicu da mu je leva ruka bila kraća od desne (što je vešto prikrivao), zatim da je ovaj veliki vođa prezirao avione.

                       

                            Kuća u kojoj je rođen Staljin

Statua Staljina ispred muzeja u Goriju

Posmatrajući poklone koje su mu slati iz različitih zemalja, zapitala sam se i pitala sam da li u muzeju postoji ikakva evidencija o odnosu Staljina i Josipa Broza ili ikakav poklon poslat iz tadašnje Jugoslavije. Odgovor nije bio potvrdan, no vodič nam je objasnio da muzej u Goriju nije jedini muzej posvećen Staljinu te da mogućnost za tako nešto postoji. Iako (sa žaljenjem priznajem) nisam vrsan poznavalac istorije, izlet u ovaj muzej zaista me je ubedio da se malo dublje pozabavim ličnošću Staljina, tako da bi svakom ko se imalo više interesuje za istoriju ovo sigurno bilo neponovljivo iskustvo. Isto koliko, verujem, i poseta tvrđavi koja se proteže iznad Gorija, kao i već pomenutom gradu Uplistsikhe. Oba mesta izuzetno su vetrovita – no kada jednom stignete do njih, ono što nude vas potpuno oduševi. Sa tvrđave u Goriju se pruža pogled na ceo grad i fantastične okolne planine, a za prirodu koja okružuje Uplistsikhe dostojne reči ne postoje, te će u njenu korist posvedočiti slike.

Tvrđava u Goriju

                                    

Uplistikhe

Pogled sa brda na kome se nalazi Uplistikhe 1

Glineni ćupovi u dvorištu manastira koji pripada kompleksu Uplistikhe

Pogled sa brda na kome se nalazi Uplistikhe 2

Oduševljeni svime što je Gori imao da nam ponudi, uputili smo se na četvrtu destinaciju našeg četvorodnevnog putovanja – Tbilisi. Kada retrospektivno razmišljam o čitavom putu, shvatam da iako prelep, Tbilisi mi je ostavio najslabiji utisak – razlog tome je to što je isuviše urban i što samim tim mnogo više liči na Evropu od svega onoga što smo prethodno videli. Nezaobilazne destinacije ovog grada su Katedrala Svetog Trojstva (takozvana Sameba katedrala), zatim tvrđava Narikala na kojoj se nalazi statua Majke Gruzije, Sioni katedrala, zgrada Parlamenta koja se nalazi u blizini Sameba katedrale, Trg Slobode, Metekhi katedrala. Iako Tbilisi ima preko milion stanovnika, sve bitne destinacije uspeli smo da obiđemo peške. Naravno, za potpuno uživanje u svima njima, u ovom gradu je potrebno provesti više od jednog dana koliko smo mi imali na raspolaganju. Upravo iz tog razloga planiramo ponovo da se vratimo u Gruziju čim nam se za to ukaže prilika. Ukoliko se ikada nađete u Tbilisiju, ne propustite ni gradski buvljak  koji se nalazi u blizini Suvog mosta. Takođe, obiđite grad po imenu Mtskheta koji predstavlja sedište gruzijske pravoslavne crkve. Ovaj gradić nalazi se nedaleko od Tbilisija, na ušću dveju dveju reka  - Aragvi i Kure. U njemu su Gruzijci u 4.veku primili hrišćanstvo.
Obilaskom Mtskhete završio se i naš obilazak Gruzije. Na redu je bilo vraćanje u Kutaisi (u koji smo iz Tbilisija stigli javnim prevozom po ceni od, ako se dobro sećam, 10 larija po osobi) i hvatanje ranog jutarnjeg aviona za Milano.

                

                         Katedrala Svetog Trojstva u Tbilisiju

Majka Gruzije - statua na tvrđavi Narikala iznad Tbilisija

 

Pogled na Tbilisi sa gradske tvrđave Narikala

Metekhi katedrala u Tbilisiju

Zašto mi se Gruzija toliko svidela? Jedan od razloga sigurno je taj što su me očigledni ostaci nekadašnjeg komunističkog poretka podsetili na detinjstvo jer su se takve stvari u našoj državi poslednji put videle u devedesetim – stare ruske lade, moskviči, prastari crveni kombiji, sive sovjetske zgrade,... Siromaštvo ove zemlje vidi se na svakom koraku – od oronulog javnog prevoza u koji dok stoji na stanici ulaze ulični prodavci koji pokušavaju da prodaju (ili razmene) najrazličitije artikle (mandarine, čarape, četkice za zube,...), preko činjenice da u Kutaisiju koji ima blizu 200.000 stanovnika glavna autobuska stanica pliva u barama čim padne najmanja kiša, do toga da cena rada praktično ne postoji obzirom da sve košta više nego minimalno. Ipak, gruzijski narod je veoma spontan i ljubazan – iako je ravno nemogućem govoriti njihov jezik, a engleski se van Tbilisija praktično ne priča, u nekoliko navrata su prepoznali da moj momak i ja govorimo italijanski i uspeli da nam objasne (nekad čak i koristeći pokoju italijansku reč) da su oni veliki fanovi ove zemlje, a jednom prilikom su mom momku (koga su na pijaci u Kutaisiju of milja nazvali Del Piero) ponudili i čašicu gruzijske rakije (koja mnogo lici na šljivovicu). Iako je Gruzija 2008. godine bila u konfliktu s Rusijom oko oblasti Abhazije i Nove Osetije, trenutna situacija u zemlji je mirna i sigurna. Na ulicama Gruzije se ni u jednom trenutku nismo osetili nesigurnim, iako smo bili turisti koji su na očigled lutali okolo i pričali jezicima koje (skoro) niko ne razume. Iako manje ekonomski razvijena od Balkana, Gruzija me je u više navrata podsetila na nas -  gradska pijaca prepuna likova koji tumaraju bez ikakve suštine već su tu da bi bili tu, taksi iz čijeg auspuha kulja dim, lampica za ulje danima svetli ali vas ljubazni vozač ipak vozi u planinu po najvećem snegu (bez lanaca na gumama) i čeka dok ne završite obilazak, gomila mandarina koje smo za džabe dobili okolo, gazde smeštaja koji su nas nudili kafom,... Nema tolike ljubaznosti baš puno u Evropi.
Nepomenuta ne sme ostati ni gruzijska kuhinja u osnovi koje su, prema mom utisku, hleb, sir, voće i vino. Specijalitet koje me je najviše ostavio bez daha je takozvani kačapuri (khachapuri) – “čamac” od hleba natopljen sirom u koji je uliveno jaje. Ovo je jedno od najpoznatijih gruzijskih jela, vrlo masno i teško za stomak, ali odličnog ukusa. Tu su još i kinkali (khinkali) – knedle od testa punjene sastojcima po volji, od kojih su nama najomiljeniji bili sir i krompir. Probala sam takođe pileću čorbu Chikhirtma i kukuruzni hleb sa sirom Mchadi. Par reči o troškovima - po ceni od 10 larija u elitnom gruzijskom restoranu možete dobiti pun tanjir najrazličitijeg preukusnog voća, a između 20 i 40 larija potrebno je izdvojiti (u elitnim mestima) za flašu dobrog gruzijskog vina.

Khachapuri - specijalitet Gruzije

Čorba Chikhirtma i Khinkali

U sećanju mi ostaje i noćni život Kutaisija. U potrazi za istim, dobili smo preporuku da odemo u najpoznatije mesto za okupljanje mladih u tom gradu. Kada smo stigli, prizor je bio potpuno drugačiji od svega što smo očekivali – radilo se o klasičnoj sali za svadbe u koje su mladi u grupama dolazili na (pre)obilne večere posle kojih se igralo uz hitove ruske, turske i latino muzike. Ovo je mesto u kom smo i okusili vino i pokušali (no nismo uspeli) da pojedemo gorepomenuti tanjir voća koji smo naručili.

Gruzijsko vino i tanjir voća

                                      

Svima bih toplo preporučila put u Gruziju, najviše od svega jer ima dušu. Potom, radi se o putu koji je lak za organizaciju a pogotovo lak za džep. Ukoliko nemate volje za samostalnu organizaciju, možete se opredeliti i za agencije - primetila sam da jedna beogradska agencija vodi u Tbilisi i Jerevan (Jermenija) na 12 dana za nešto manje od 700 eura. Cena ne deluje ekstremno loše, no moj put od 4 dana u 4 grada plaćen je možda nešto više od 200 eura (smeštaj + put + hrana), tako da mislim da se sa manje od 700 eura itekako može proći.

Gruzija – neočekivana i nezaboravna (1.deo)

Da li vam je ikada u životu palo na pamet da putujete u Gruziju? Meni, kao verovatno i većini vas, nikada. Pretpostavljam zato što smo prečesto bombardovani pričama o mondenskim letovalištima i svetskim top destinacijama (kao da u njih pa imamo mogućnosti da odemo), ali delom i zato što jedino što znamo o ovoj zemlji jeste da je to nekadašnja članica Sovjetskog saveza i zasigurno zemlja koja je siromašnija i od naše Srbije, pa nam iz apsurda ne deluje privlačno jer svi potajno verujemo da bismo više uživali u lepotama Milana, Pariza, Njujorka...

Vreme je, u svakom slučaju, da zaboravite na predrasude (unapred se izvinjavam ukoliko ih već nemate, no ja ih jesam imala i odgovorno tvrdim da ima mnogo sličnih) i pozabavite se pitanjem odlaska u ovu fascinantnu zemlju. Što iz razloga jer vam za nju treba mnogo (ali zaista mnogo) manje para nego da odete u gorepomenute destinacije , što zbog toga što ćete tamo videti mnoštvo stvari koje u “našminkanoj” i odveć svuda istoj Evropi više ne postoje.

Ja sam se u Grziju obrela iz Milana početkom decembra 2016. Avio kompanija koja leti u Kutaisi (glavni grad regije Imereti; udaljen je oko 220km od Tbilisija) je Wizz Air, a nama najbliži direktan let je onaj iz Budimešte, ali obzirom da je od novembra postalo jeftino putovati i u Milano (uvedeni su letovi Ryainair-a iz Niša), svakako je moguće uhvatiti avion i odande. Povratnu kartu smo platili 80eur (slična je cena i iz Budimpešte), no nekoliko dana potom smo videli da je cena pala i na 50eur – potrebno je, očigledno, biti samo strpljiv i pratiti pomno Wizz Air-ov sajt. Još jedna veoma primamljiva stavka vezana za Gruziju je činjenica da nam za ulazak u ovu zemlju viza nije potrebna, što je veoma bitno obzirom da je to problem koji se javlja čim nama Srbima padne na pamet da se uputimo negde van Šengena ili Rusije.

Prva destinacija, logično, bio nam je upravo Kutaisi (ja sam ga u šali zvala Novim Sadom Gruzije), a prva (ne)prilika koja nas je snašla bio je sneg. Hotel u kome smo odseli koštao je 20eur za noć u sobi sa bračnim krevetom i uključenim doručkom. Pronađen je, jasno, na sajtu Booking.com, i bio je jedan od najskupljih ponuđenih opcija. Ispostavilo se da je većina putnika iz Italije tog dana odsela upravo na ovom mestu. Recepcioneri hotela govore engleski (i to su bili jedini ljudi koje smo upoznali u Kutaisiju a da su govorili engleski) i ubrzo su nam ponudili mogućnost organizovanih putovanja po pristupačnim cenama. Znajući, naravno, da je verovatno potrebno samo malo pronjuškati i pronaći još povoljnije opcije, dali smo se u internet potragu i ubrzo pronašli ono što smo tražili.

Infrastruktura Gruzije nije niti uređena niti od poverenja, a javni transport se uglavnom sastoji iz mini autobusa/kombija, koji iako koštaju veoma malo, nisu najbezbolnija opcija obzirom da “kultura ponašanja vozača u saobraćaju” u Gruziji nije na zavidnom nivou. Dakle, ukoliko ste spremni da platite malo više (a to i dalje ostane “malo”), uzmite taksi i putujte po svojoj volji. Kroz same gradove to je sigurno najbolja opcija (osim u Tbilisiju gde postoji metro), ali i na međugradskim rutama. Obilazak Kutaisi-ja i njegovih najlepših građevina koštao nas je 20 larija (1eur≈2,7 lari), a kada smo želeli vožnju od hotela do centra grada koštalo nas je 5 larija.

Pređimo konačno na temu šta videti u Kutaisiju. Za sam početak – katedrala Bagrati koja se nalazi u samom gradu i koja spada u nasleđe Unesco-a. Sama katedrala je u višem delu grada, te se sa nje zaista lepo vidi grad. Preporuke koje smo čuli pre same posete bile su da je treba obići u toku Mise, no prilično ograničeni vremenom, to nismo uspeli da uradimo. Do katedrale se može stići pešice, no mi smo, zbog snega koji je padao i manjka vremena, izabrali taksi kao opciju. Posle Bagrati katedrale, zaputili smo se u manastir Gelati i manastir Motsameta (oba se nalaze izvan grada, no do njih vodi isti put). Motsameta se pokazala kao fantastičan izbor obzirom da je sa uzvišenja na kome je bilo predivno gledati sneg koji je polako prekrivao gruzijska brda, a imali smo sreće i da se unutra nađemo u toku mise koja je vođena za ukupno dvoje ljudi (rekla bih što zbog vremenskih neprilika, što zbog činjenice da je manastir prilično udaljen od samog grada a put do njega ne tako jednostavan). Gelati je, nažalost, bio u fazi rekonstrukcije i jedino što smo uspeli bilo je da uđemo u dvorište manastira, napravimo nekoliko (umetničkih) slika i upoznamo jednog malog zečića koji je tamo živeo. 

Katedrala Bagrati

Manastir Motsameta

Umetnička fotografija iz dvorišta manastira Gelati

Manastir Gelati

Osim pomenutih građevina, okolina Kutaisija ima da ponudi i jedinstvenu prirodu (koju mi nažalost nismo uspeli da vidimo). Jedna od sigurno interesantnih destinacija je pećina Prometheus. Prema informacijama koje sam čula, ovo je najveća gruzijska pećina - u pitanju je niz hodnika dugačkih oko kilometar i po a koji su osvetljeni najrazličitijim bojama. Osim hodnika, pećinom teče i podzemna reka a obilazak čamcem je takođe u ponudi.

Destinacija broj 2 na našem putu bila je Chiatura. U pitanju je mali rudarski grad na 70ak kilometara zapadno od Kutaisija. Zanimljiva stvar vezana za ovaj grad je da su žičare osnovni vid prevoza – razlog tome je što je odlazak do nalazišta mangana i gvožđa rudarima bio otežan zbog geografskog položaja ovog grada, te su 60-ih godina prođlog veka u upotrebu uvedene žičare koje su omogućile radnicima lakše savladavanje svakodnevnih prepreka. Žičare su, danas, u veoma nepoželjnom stanju i ne preporučuju se više za upotrebu. Razlog zbog koga smo se odlučili za posetu Chaituri nisu, ipak, žičare no takozvani stub Katskhi. U pitanju, je 40 – ak metara visok krečnjački stub koji se izdiže usred poljane nadomak Chiature, a na kome se nalazi manastir koji je najverovatnije izgrađen tokom Srednjeg veka. Da bismo izbliza videli Katskhi, morali smo da pređemo jedan kilometar pešice po snegu dubokom do kolena (taksijem smo stigli dokle je bilo moguće), ali prizor je bio vredan žrtve. Mrak je polako padao i stub je bio potpuno osvetljen, a čovek koji je u “dvorištu” prodavao suvenire na lošem ruskom (koji je parirao mom lošem ruskom), objasnio nam je da u manastiru živi jedan monah. Dalje informacije o njegovom načinu života, iako smo želeli, nismo uspeli da dobijemo jer je jezička barijera bila isuviše velika...

Stub Katskhi

Stub Katskhi u sumrak

Hvala na čitanju mog prvog bloga i ujedno prvog dela fantastične priče o Gruziji. Za koji dan vraćam se sa drugim delom preporuka šta i kako raditi u ovoj prelepoj zemlji.

Ukoliko vam se ovaj post čini interesantnim ili imate bolo kakvu sugestiju/kritiku na način njegovog pisanja, zamolila bih vas da mi date do znanja kako bi ovaj blog bio poboljšan u budućnosti. 

Svako dobro,

Aleksandra